Godine: 1810-1882. Državljanstvo i rad: Njemačka (Bon, Vircburg, Berlin), kasnije Belgija (Leven, Lijež). Struka: fiziolog, histolog.

Theodor Schwann je rođen 7. decembra 1810. u Nojsu, a umro 11. januara 1882. u Kelnu. Medicinu je studirao u Bonu, Vircburgu i Berlinu, gdje je 1834. doktorirao pod mentorstvom fiziologa Johannesa Müllera. Kao Müllerov asistent u Berlinu, 1836. je izolovao pepsin, prvi enzim ikad izdvojen iz životinjskog tkiva, pokazavši da razgradnja belanceta jajeta u peptone zavisi od supstance različite od hlorovodonične kiseline želuca.

U razgovoru sa botaničarem Matthiasom Schleidenom, Schwann je prepoznao da jedra u ćelijama životinjskog tkiva koje je proučavao liče na jedra koja je Schleiden opisao u biljnim ćelijama. Ta zapažanja je razradio u djelu Mikroskopische Untersuchungen über die Uebereinstimmung in der Struktur und dem Wachsthum der Thiere und Pflanzen, objavljenom 1839. Pokazao je da isti princip građe važi i za životinjski i za biljni svijet: do sličnog zaključka za biljke Schleiden je došao godinu ranije. Zajedno su tako postavili temelj shvatanja da je ćelija osnovna strukturna i funkcionalna jedinica svih živih bića, mada ni Schwann ni Schleiden u tom trenutku nisu imali tačnu predstavu o porijeklu ćelija (vjerovali su u njihovo "slobodno formiranje", analogno kristalizaciji); treći, danas ključni postulat ćelijske teorije, da svaka ćelija nastaje isključivo iz druge ćelije, dodao je tek Rudolf Virchow 1855. godine.

U istom periodu, proučavajući nervno tkivo, opisao je ćelije koje obavijaju nervna vlakna perifernog nervnog sistema, danas nazvane Schwannove ćelije u njegovu čast. Skovao je i termin metabolizam za hemijske promjene koje se odvijaju u živim tkivima. Od 1839. do 1848. bio je profesor anatomije na Katoličkom univerzitetu u Levenu, a zatim, do kraja karijere, profesor na Univerzitetu u Liježu.

Takođe poznat po

Schwann je do 1837. eksperimentalno pokazao da je kvasac živi organizam neophodan za alkoholno vrenje, stav koji je izazvao oštar spor sa hemičarem Justusom Liebigom, koji je vrenje smatrao čisto hemijskim procesom, a uklapao se i u širi niz Schwannovih eksperimenata protiv teorije o spontanom nastanku života. Otkrio je i poprečno-prugasto mišićno tkivo u gornjem dijelu jednjaka.