“Beba je Božije mišljenje da svijet treba nastaviti dalje" - Carl Sandburg
Tokom prve godine života, bebe prolaze kroz brojne promene u rastu i razvoju. U ovom članku ćemo obuhvatiti razvoj vida kod beba, odnosno kako bebe vide svet. Pedijatri su u obavezi da pregledaju vid beba na svakom sistematskom pregledu da bi se uverili da je sve u redu u tom periodu razvoja deteta.
Za početak, novorođenčad.
Oči tek rođenih beba uče da se privikavaju na svetlost, pošto su izuzetno osetljive na jako svetlo. Uočavaju se male zenice s obzirom na spektar svetlosti koji mogu da prime. Perifernim vidom mogu nešto da vide ali se centralni vidni mehanizam i dalje razvija i pokušavaju da fokusiraju predmete.
Tokom prvih nedelja života, kako se razvijaju retine, tako se šire i bebine zenice. Bebe mogu da vide crno-beli spektar i dezene. Takođe, jasni oblici i jarke boje počinju da privlače pažnju bebama i uspevaju da fokusiraju predmet ispred sebe. Tokom prvog meseca, beba može da fokusira ispred sebe ali više je zainteresovana za predmete u boji ako su udaljeniji. Ipak, iako može da vidi udaljenije, više je zainteresovana za mnogo bliže predmete.
Period od 2 do 4 meseca života i razvoja deteta je interesantan po tome što bebe jačaju mišiće pokretače očiju. Tokom ovih prvih par meseci, ti mišići su malo oslabljeniji i bebeće oči znaju da pobegnu u spoljni ugao oka ili ka korenu nosa. U velikom broju slučajeva se to koriguje bebinim rastom i jačanjem tih mišića dok pokreću oči i fiksiraju pogled na nekom predmetu. Međutim, ako se nastavi bežanje oka, treba posetiti pedijatra.
U suštini, tokom ovog perioda bebe su u stanju da prate pogledom predmet u pokretu samim tim kako im se razvija koordinacija očnih pokreta, pa čak i da pogledom isprate i rukom pokažu u smeru interesantnog predmeta.
Od petog do osmog meseca života bebe, počinje ozbiljniji napredak u razvitku čula vida. Bebac je u stanju da bolje proceni daljinu interesantnog predmeta tj. razvoj percepcije dubine i trodimenzionalni svet im je jasniji iz dana u dan. Takođe, bolje fokusiraju na predmete koji su daleko, ali i na one bliže sebi. Kolorni vid je bolji ali opet slabiji nego kod odraslog čoveka.
Tokom ovog perioda, bebe su u stanju da vide i prepoznaju svoje roditelje u prostoriji i da im se nasmeju. Vide objekte iz spoljnog sveta pogledom kroz prozor a takođe i znaju da prepoznaju i zapamte određene predmete pa čak i da vide mali deo istih. Kako u ovom periodu bebe počinju da puze, to im dalje ojačava koordinaciju očnih pokreta i pokreta ruku.
Poslednji ali ne i najmanje važan, period od devetog meseca do prvog rođendana (i kruga oko sunca). U ovom periodu su bebaći nezaustavljivi jer puze, uče da hodaju, hodaju i trče, naučenim hodanjem imaju slobodu da istražuju sve što ih zanima. Elem, bolje je razvijena percepcija dubine prostora i bolje procenjuju distancu u prostoru. Kako dobro određuju distancu od interesantnog predmeta, bolje ga hvataju svojim malenim šačicama. Ukoliko imaju nedefinisanu boju očiju, obično se u ovom periodu konačno zadrži određeni pigment u dužici (obojeni dio oka).
Saveti pedijatara su razni, najčešći su da treba držati noćno svetlo uvek upaljeno u sobi gde beba spava, držati u blizini pojedine igračke kojima bi vežbali fokusiranje, igrati se sa igračkama raznih materijala (plišane, drvene...), igrati se žmurke sa igračkama kako bi podsticali memoriju kod beba... Postoje naravno i situacije koje su za posetu pedijatru: bežanje oka u stranu, suzne i iritirane okice, preosetljivost na svetlost, no ove situacije su retke, naročito uz dobru higijenu beba i svakodnevni rad sa njima.
A da li se vama dopada svet iz bebinog ugla?
Reference
Comments